О БРУСУ

 

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • jquery slider
  • 8
11 22 33 44 55 66 77 88
jquery slider by WOWSlider.com v8.7
30 јун 2016

О ОПШТИНИ

Општина Брус се простире у централном и југоисточном делу Републике Србије. Територија општине Брус се налази на копаоничком масиву захватајући територију источног дела Копаоника од највишег места Панчићев врх 2.017 метара до најнижег предела села Златари, између река Расине и Грашевке. Површина општине износи 605 км2. Просечна надморска висина општине Брус је 450 м.Према крупним географским целинама и просторима у којима се налазе значајни природни ресурси Републике Србије , затим у односу на важне саобраћајнице, развијене привредне регионе и послевне центре , може е рећи да општина Брус има добар географски положај. Општина Брус припада Расинском управном округу а граничи се са општинама Рашка,Лепосавић,Куршумлија,Блаце,Крушевац и Александровац. Административни центар општине је град Брус који се налази између две реке-Расина и Грашевка.

 

КЛИМА

Зависно од географске ширине и надморске висине, као и других фактора, климатски варијатети умерене климе  се крећу од типично умерено-континенталне, у равничарским деловима, до субпланинске и планинске изнад 800 метара надморске висине. У највећем делу нашег краја влада умерено-континентална клима у лепо израженим годишњим добима и постепеним прелазима између њих. Први хладни дани почињу на Копаонику већ крајем септембра, а у нижим пределима у другој половини октобра. Рани мраз јавља се у другој половини октобра. Средња јануарска температура за поменути период је око 0 ºС. Средња јулска, као најтоплијег месеца, је 25ºС.
Апсолутни максимум који је измерен у протеклој деценији је 37ºС. Апсолутни минимум који је измерен у протеклој деценији је -25 ºС.
У протеклој деценији просечна средња вредност годишњих падавина је око 700 мм. Највише се падавина изручи у мају 88.14 мм, а најмање у августу и септембру око 40 мм. Укупна сума је недовољна, али годишњи распоред повољан, па се успешно гаје све средњоевропске културе. Ипак, у просеку је свака четврта година сушна, а свака десета са обилним летњим кишама и великим поплавама (1962.,1978., 1999.).
Најчешћи ветрови су југоисточни и источни, који углавном дувају у пролеће и јесен, али се јављају скоро редовно и у зимском периоду. Зимски ветар (северац) условљава ниске температуре, по чему их људи дуго памте. Магле се овде ретко јављају. На горњем делу општине клима прелази у хладну и влажну праву планинску климу .

 

МИНЕРАЛНЕ СИРОВИНЕ И МИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ

Планинско залеђе се издиже изнад заталасане језерске површине Доње Жупе и нижих долинских страна речних токова захватајући највећи део територије (више од 70 %). Ова област је сложене геолошке градње и састоји се из седиментних, магматских и метоморфних стена. Оне су формиране и под разним утицајима мењане од старијег палезоика па до холоцена. Старији палезоик је представљен разноразним шкриљцима, најчешће филитског хабитуса, макшистима, гнајсевима, кристаластим кречњацима, мермерима и доломитима. Ове стене се простиру средином планинских масива чинећи непосредну кровину млађих мезозоиских (кречних и јурских формација доломита и кречњака) и вулканских стена (гранодиоритских, кварцдноритских, базичних и ултра базичних „зелених“ и других стена).

Велика распрострањеност вулканита и њихов однос према терцијарним седиментима указује да је вулканска активност била аритмичка, да су највероватније алармирани између алигомиоцена и плиоцена, а могуће све и до квортора. Пространа зараван „равни Копаоник“ са надморском висином од 1300 до 1700м, је морфолошки доминантан елеменат рељефског склопа. Она се преко суседних, северних планина-Жељина и Гоча, благо спушта у долину Западне Мораве. Са друге стране, источне планине планински венци и њихова подгорина су процесима флувијалне ерозије јако дисецирани. Остале морфолошке карактеристике овог подручја су честе појаве тектонских расеља, магматских излива и пробоја (Скарнови), трагови глацијалног рељефа у изворишној челинци Дубоке реке, бројне крашке, хидролошке и стелеошке појаве. Подручје општине Брус располаже и рудним резервама.       Локалитет „Раичева гора“ располаже одговарајућим количинама антимона, олова и цинка. На локалитету „Врело“ откривене су знатне количине базалта. У руднику „Бело Брдо“ врши се експлоатација олова и цинка, а веће резерве ових руда налазе се на локалитету  „Запланина“. На локалитету „Јарам-Дубока“ утврђене су и откривене резерве волостанита. У нижим деловима општине , у атару села Игрош постоји налазиште зеолита, минерала који се користи у више од 1.500 производа у свету.Према проценама  Геолошког завода Србије на подручју Игроша се налази од 500-800 000 тона залиха ове руде а само на два ревира,Видојевићи и Шовићи више од 60.000тона.
Подручје општине богато је и минералним водама. До сада су извршена истраживања на локалитету у Брусу,Судимљи и Жареву.У самом граду Брусу,на обали Грашевачке реке  налази се извор минералне воде из кога са дубине од 700 метара тече 8 литара воде у секунди, чија је температура 27ºС. Резултати анализа потврђују да се ради о гео-термалној води која због својих хемијских и физичких особина, пијењем, као допунско средство лечења може да се користи код хроничног гастритиса,функционалних обољења желуца и црева, обољења бубрега и мокраћних путева као и код избацивања камена и стања после хирурске интервенције  одстрањивања камена из мокраћних путева.
Постоји  и још седам извора по оближњем Гвоздацу који се , због своје бистрине и чистоте и свог простирања на релативно уском пределу, још зову и „Девојачке сузе.

 

ВОДЕ И ШУМЕ ОПШТИНЕ БРУС

Воде које настају на територији општине одводњавају се у три слива. Најмањи слив је Ибар коме припада Гобељак, Плочанска и Крива Река. Сливу Топлице припадају Голичка, Запланинска и Дубока Река, а сливу Западне Мораве највећи водни ток ове територије - Расина (598м2),од чега незнатна површина припада општини Блаце (Блаташница). Тектонски услови средишњег дела територије општине Брус условили су изразит ток Расине са латкастим скретањем (атар села Разбојне), од југоистока ка североистоку. Највеће притоке Расине су: Грабовничка, Грашевачка, Батотска и Блаташничка река. Карактеристичне хидролошке појаве су: „Бруска бања“ (бушотина топле сумпоровите воде) и природни извори„жаревачке киселе воде“ и киселе воде у Судимљу.
Да би се ублажиле велике разлике протицаја воде реке Расине и зауставио нанос који река носи, у Златарској клисури је 1979. године подигнута брана висока 55 метара и формирано је језеро Ћелије.
Површина слива вештачког језера Ћелије је 598 км². Средњи годишњи протицај Расине на месту бране је 6,13 м³у секунди. У језерском басену акумулирано је 51,5 милиона м³ воде која се користи за наводњавање земљишта и водоснабдевање Крушевца. Дубина воде је 45 метара, а њена провидност за време лета износи 4 метра.Амплитуде водостаја језера Ћелије зависе од количине падавина и обима воде која се користи. Највиши водостаји су крајем пролећа, а најнижи крајем лета и почетком јесени. Појединих година ниским водостајима се одликују и зимски месеци јер се протицање воде у језеро сведе на минимум. Током летњих дана температура површинског слоја воде износи 25 до 27°С, те је она погодна за купање и спортове на води. Зими се успоставља индиректна термичка стратификација воде, али је лед изузетна појава само за време хладнијих зима. Језеро
Ћелије посећују спортски риболовци, а повремено се на њему организују различите манифестације.
Јавно предузеће "Србија-шуме", Шумско газдинство "Расина" Крушевац, газдује државним шумама на површини од 61.350 ха, које се налазе на планинама: Копаоник, Јастребац, Буковик, Жељин, Гоч и Гледићке планине.
Обавља надзор и стручне послове у приватним шумама на површини од 40.000 ха, газдује државним ловиштима на површини од 25.000 ха, производи све врсте четинара и лишћара, откупљује орахове трупце, печурке и лековито биље.
Шумска управа Брус послује у оквиру ЈП „Србија-шуме“ ШГ „Расина“ Крушевац. Основана је 1906. године и покрива административну територију општине Брус. Газдује на површини од 21.946 ха, а од тога је 16.218 ха подшумом, а остало је необрасло. Од укупне површине под шумом 13.200 ха су лишћарне, а 3.018 ха су вештачки подигнуте шуме и углавном четинари. Најзаступљенија је буква. Укупна дрвна запремина је преко 3 милиона м3 Укупна мрежа изграђених путева је преко 300км.

 

ЗЕМЉИШТЕ

Општина Брус располаже са око 34.470 ха обрадивог земљишта, што је око 0.5 ха по становнику, што је готово 4пута више од минимума за обезбеђење егзистенције (по проценама за обезбеђење минималне егзистенције је
довољно 0,17 ха обрадивог земљишта по једном становнику).
Пољопривредно земљиште је погодно за узгој великог броја култура укључујући ту и еколошки здраву храну, апрема статистичким показатељима у општини Брус се највише сеје кукуруз и пшеница. Пољопривредно земљиште на територији општине Брус можемо представити на следећи начин:
1. оранице и баште 8.192 ха
2. воћњаци 4.419 ха
3. пашњаци 10.322 ха
4. ливаде 8.097 ха
5. виногради 685 ха
Просечан пољопривредни посед у општини Брус је далеко већи у односу на остале општине Расинског округа, а посебно општине лоциране у равничарском делу као што су Варварин, Трстеник и Ћићевац.
Бруска општина је богата вегетацијом. Од укупно 60.577 ха земљишне површине, 43,09% површине чине шуме,8,43% су воћњаци и виногради, а осталу површину заузимају оранице, ливаде и пашњаци. Земљиште је издељено на 61 катастарску општину. Просечна величина пољопривредног газдинства у општини Брус износи 6-7 ха. Нешто испод 50% газдинства поседује испод 4 ха земљишта. Значајно је мањи удео средњих газдинставакоја имају 4-10 ха (око 35% газдинстава) земљишта. У општини су, међутим, присутна и газдинства са већим земљишним поседом. Процена је да има око 10% газдинстава са 10-15 ха земљишта у власништву и око 5-8% газдинстава са преко 15 ха.
Земљиште у општини Брус карактерише велики број малих парцела, значајан удео шума и травњака (ливаде,пашњаци) и мешовита производња. У скоро свим селима газдинства имају површине које се не обрађују (напуштено земљиште). Напуштене парцеле чешће се јављају у брдско-планинском региону, у селима у којима је миграција најјаче изражена. Реч је о удаљенијим парцелама, лошијег квалитета. На овим парцелама је присутно закоровљавање и почетак ерозије.У зависности од геолошке подлоге на територији општине Брус јављају се различити типови земљишта, али је земљиште због рашчлањености рељефа подложно дегредацији и ерозији.
Просечно газдинство у општини Брус има следећу структуру земљишног поседа:
1-1,5 ха – ратарска производња
0,3-0,4 ха – повртарство
1-1,5 ха – воћњаци
1-3 ха – ливаде и пашњаци
1-3 ха – шуме
1-2 ха – напуштено
Просечна величина поседа је знатно већа у односу на просек Републике Србије и Расинског округа, али је структура земљишног поседа значајно различита у односу на остале општине Расинског округа.

 

ДЕМОГРАФИЈА

Према подацима из 2011. године у општини Брус живи 16.977 становника, што у односу на попис из 2002. представља смањење за 2.721 становника односно 4.350 у  односу на податке  пописа 1991. године. По просечном паду броја становника општина Брус је прва у Расинском региону и једна од општина са највећим процентом пада становништва у Србији. Старосна структура села је врло лоша.
Просечна густина насељености у општини је 30 становника по км2 , што је далеко испод просека Републике и округа.
У општини  на посао чека око 2000 лица, а  око 700  се налази на привременом раду у иностранству. За општински центар Брус карактеристично је да од укупног броја становника општине градско становништво је 1991. године чинило 22%,  2002. године 24,4% а 2011.године 27,3 одсто.

 

 

web design SIKI © Copyright 2016. Туристичка организација општине Брус, сва права задржана