КОПАОНИК

 

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • wowslider.com
  • 8
11 22 33 44 55 66 77 88
jquery slider by WOWSlider.com v8.7
30 јун 2016

Копаоник, највећа планина у Србији, једно од места које преко целе године нуди идеалне услове за активан одмор и уживање.
Копаоник је наш највећи и најпознатији планински, туристички и скијашки центар.
Због својих природних вредности, 1981. године, проглашен је за национални парк.
Захваљујући разређеном ваздуху са смањеним парцијалним притиском, планинска клима има лековити ефекат на људски организам од климе у приморју.
Долази до продубљеног дисања и повећања броја црвених крвних зрнаца у зависности од надморске висине, а најидеалнија је управо на Копаонику кога зато, с правом називају, фабриком црвених крвних зрнаца. Боравак на овој планини препоручује се асматичарима и пушачима, јер у потпуности елиминише нападе астме и пушачког бронхитиса. Деца која често посећују Копаоник стичу способности за боље подношење физичких напора, а управо због тога су и професионални спортисти чести гости најпознатијег зимског туристичког центра у Србији.


ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ
Северна граница масива одвојена је од масива планине Жељин Јошаничком реком и Козничком реком.
Са западне стране дуж целог гребена Копаоника дубоко је усечена долина реке Ибар. Источна страна омеђена је долином реке Расине и Топлице.
Обриси рељефа Високог Копаоника створени су кроз геолошко време од пре 70 милиона година када су старије седиментне стене захваћене снажним тектонским покретима ј испробијане вулканском активношћу са утискивањем и изливањем магматских стенских комплекса.
Због тога Копаоник карактерише разноврсна геолошка грађа са стенама различитог настанка и старости ( гранити, серпентинити, шкриљци, мермери, андезити, кречњаци ) .
Каснији процеси ерозије и спирања кроз протекле миленијуме створили су данашње облике рељефа Копаоника.
Клима Копаоника обележена је са близу 200 сунчаних дана годишње због чега са правом носи назив „ планина сунца „ . Јужни положај масива, заравњеност и отвореност терена спречава дуготрајно задржавање облачности над планином. Хладни и тежи ваздух креће се околним долинама и котлинама тако да зимске температуре нису много ниске. Копаоник има субалпску климу. Средња годишња температура Равног Копаоника је 3,7° Ц.
Снегови падају крајем новембра и трају до месеца маја, просечно 159 дана годишње. Падавине су у просеку веће од 1000 мм годишње.
Рудна богатства подарила су име Копаонику, где се одвајкада копала руда.
Вулканска активност и пробоји врелих минералних растопа изазвали су промене на околним старијим стенама услед високих температура и снажних притисака. Тако је настала “ Копаоничка рудна област „ са великим бројем рудника од најстаријих времена.
Поред већ познатих руда метала гвожђа, олова и цинка, у недрима Копаоника има и ретких метала сребра и злата и ретких минерала: воластонита, флуорита, азбеста и других.
Поред термалних вода на Копаонику се налазе хладне лако минерализоване воде. То су пре свега благо радиоактивни извори Крчмар воде и Марине воде на висинама од 1700 – 1950 м.

 

ЖИВИ СВЕТ – ФЛОРА И ФАУНА
Копаоник и његово подручје налазе се на граници значајних Балканских провинција, Илирске ( западне и влажније ) и Мезијске ( источне и сувље ) са знатним утицајем јужних, медитеранских и субмедитеранских области и северних панонских предела.
Погодна брдска и планинска клима са значајним количинама воденог талога и снежног покривача омогућавају довољно дуго трајање периода вегетације и стварање велике количине биомасе.
Разноврсна геолошка подлога  (гранитна, метаморфна, кречњачка и серпентинска ) омогућава задржавање влажности и довољних резерви воде за живот биљака и других организама.
Дебео снежни покривач током сурових зима штити трајне и осетљиве делове биљака, животиње и друге организме од ниских температура и мразева.
Геоморфолошке и орографске одлике омогућавају формирање најразличитијих станишта биљног и животињског света у односу на надморску висину, изложеност, нагибе терена, подлогу и друго.


БИЉНИ СВЕТ-ФЛОРА
Повољни природни услови овог високог планинског масива омогућавају развој готово свих шумских висинских појасева са примарном и аутохтоном шумском вегетацијом која се некад простирала до самих планинских врхова, где су била два мања пространства високопланинске жбунасте и травнате вегетације алпијско – нордијског карактера.
Зато је биљни свет ( флора ) Копаоничког масива богат и разноврстан.
Он садржи многобројне и различите врсте дрвећа, жбунова, зељастих биљака, цветнице, папрати, маховина, лишајева, гљива и др. Многе од њих су лековите и познате као народни чајеви ( кантарион, мајчина душица, хајдучка трава итд ) .
Изнад мешовитих шумских заједница у нижим пределима ( цера, граба, храста, дивље крушке ) , простире се појас букових шума ( Фагус моесиаца ) у којима има планинског јавора и јавора млеча ( Ацер псеудоплатанус, Ацер платаноидес ) , белог јасена ( Фраџинус еџцелсиор ) , клена, липе а на већим висинама и јела ( Албиес Алба ) .
Највиши шумски појас на Копаонику изнад 1500 м покривају густе смрчеве шуме ( Пиецеетум еџцелсае ) . На већим надморским висинама ( 1750 – 1900 м) смрчеве шуме се проређују и прелазе у заједницу ниских жбунова где преовлађују планинска клека ( јунипеус нана ) и боровница ( ваццмиум мyртиллус ) као и друге врсте приземног спрата међу којима треба издвојити генцијан, дивизму, рунолист.
Посебно треба нагласити присуство ендемичних врста нпр. Леонтоподиум алпинум. Највише пределе прекрива бешумска травната вегетација пашњака.
Посебну карактеристику биљног света високог Копаоника чине  “ Тресаве “ . Тресаве су мање дебљине са посебним биљним врстама тресетница. Старост тресава Копаоника прелази хиљаду година. Овде се зову Барама. Најпознатије су: Јанкова бара, Црвене баре, Барска река.


ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ-ФАУНА
Животињски свет данашњег Копаоника разноврстан је и поред проређивања нарочито крупне дивљачи. Пре неколико деценија овде је живео медвед, рис, јелен, дивља мачка, куна, видра и крупне птице соко и ушаста сова.
Данас је од крупне дивљачи остао вук, као и остала дивљач срна, лисица, зец; а такође и разне врсте птица од којих ушаста сова у мањем броју, јаребица камењарка као и птица крстокљун која се храни семеном четинара.
Од инсеката треба нагласити сибирског скакавца који живи у високим хладним пределима планине.
У бистрим водама и брзацима Самоковске реке живи поточна пастрмка.


ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ
Историјски трагови ширег подручја Копаоника указују на предилирско и илирско наслеђе римске империје и касније словенско насељавање.
Остаци ранохришћанске Базилике /ИВ-В век/, посвећене Св. Прокопију, откривени су 1999 године на Локацији Црквина – Небеска Столица, на надморској висини 1800м.
Средњовековни извори у повељама Стефана Немање и његових наследника бележе ове крајеве као жупу у области Ибра, од Звечана до Западне Мораве са Копаоником у центру области.
Историјски значај Копаоничке области као средишта Српске средњовековне државе  (Немањића, Лазаревића и Бранковића ) јасно обележавају утврђени градови чији су остаци смештени на истакнутим висовима у предгорју централног масива.
Градови Звечан ( XИ – XИВ век ) , Маглич ( XИВ век ) , Брвеник ( XИВ век ) , Врх Лаб ( XИВ век ) , Козник ( XВ век ) чували су плодно подгорје винородних жупа, рудно и шумско благо Копаоника и богате задужбине српских владара, као што су:
– Петрова црква ( VIII – IX век ) код Новог Пазара
– Студеница (XI – XII век ) код Ушћа
– Жича ( XIII век) код Краљева
– Сопоћани ( XIII век ) код Новог Пазара
– Ђурђеви стубови ( XII век ) код Новог Пазара
– Градац ( XIII век ) код Рашке
– Павлица ( XIV век ) код Рашке
Богата рударска прошлост Копаоника у историјским изворима бележи рашког краља Стефана Уроша И који доводи из Немачке рударе најамнике познатије као Сасе. Рударска насеља и градови у ширем предгорју имали су топионице – ковнице новца: Стари Трг, Ново Брдо, Рогозно, Плана.
Копаоничка рудна област доживљава процват у XIV и XV веку за време деспотовине када се развија трговина са Дубровачком републиком, Византијом и западном Европом.
Рударство ових крајева пропада походима Турака у XV веку и обнавља се крајем XIX и у XXвеку.
И данас се на Копаонику могу наћи остаци и трагови старих ископа из римских и средњовековних времена.

 

ИСТОРИЈА СКИЈАЊА НА КОПАОНИКУ

Под утицајем развоја скијања у Алпима тридесетих година овога века основано је у Београду Српско планинарско друштво. Његову заинтересованост за Копаоник појачала је и изградња железничке пруге долином Ибра.
У јануару 1935 год. на Копаонику организовано стиже група од 120 планинара и обавља два основна задатка: организује течај из скијања и доноси одлуку о градњи планинарског дома.
Већ у Децембру 1935, као недовршен, отворен је планинарски дом на локацији данашњг хотела "Олге Дедијер". (На слици - Радници на завршним радовима новембра 1935) Покретач и практични реализатор подизања овог дома био је др Војим Смодлака.
За време ИИ светског рата планинарски дом је уништен.
У том периоду запажа се недовољна масовност због скупе опреме, слабе материјалне базе, лошег превоза до Копаоника.

Удружење студената планинара Београдског универзитета (основано 1933) са истакнутим појединцима међу којима је и др.Војим Смодлака представљају нову младу генерацију која је својом активношћу најзаслужнија за развој смучарства у Србији.
Од 1935 па све до 1941 год. на Копаонику су редовно одржавана скијашка такмичења.
1936 - Прво првенство Србије у алпским дисциплинама
1937 - Првенство Копаоника (трчање и аплске дисциплине)
1938 - Првенство Копаоника и подсавеза (трчање и аплске дисциплине)
1939 - Тромеч Београд, Сарајево, Скопље - победник Сарајево
1940 - Тромеч Београд, Сарајево, Скопље - победник Сарајево
1941 март месец - Трећи тромеч Београд, Сарајево, Скопље - победник поново Сарајево
Идеја је била да Копаоник постане планинарско - смучарски центар Србије, што се много година каскије и остварило - Центар је отворен 1986 године.
За време ИИ светског рата планинарски дом је уништен.

На иницијативу планинара, на темељима старог, 1948 год. подигнут је нов планинарски дом "Олга Дедијер". Поново је изгорео па је обновљен 1953.годуине. Он је још једном уништен у пожару 1983 год. а обновљен је 1986 године и претворен у хотел Б категорије.
1949 год. под самим врхом Копаоника на месту за старт смучарске трке, подигнута је кућица за склањање такмичара, а такође и на циљу, испод Крчмар воде.
Захваљујући планинарима подигнути су и објекти Војске Југославије, одмаралишта и викендице. "Вила над сунчаном долином" грађена од 1954, завршена 1958 год. Поред "Виле " некада је почела да сегради скакаоница за скокове до 20м, али никада није завршена. Поред Виле изграђен је и депаданс који су користили планинари и смучари. Депаданс и данас постоји и служи као објекат за смештај особља. Када је дом "Вила над сунчаном долином" променио власника, а тиме и намену, уклопљен је грађевински у нову зграду хотела "Путник", тако да се од старог планинарског дома и данас виде само делови.

Прва успињача подигнута је 1964 године.
Ангажовањем среза Краљево и општина Рашка и Брус, 1968 г. основана је заједница за унапређење развоја Копаоника. Већ 1969 г. израђен је и усвојен Просторни план копаоничког подручја.
Напорима општине Рашка и уз помоћ Србије и Војске изграђен је пут Јошаничка бања - Равни Копаоник, изграђен далековод и трафо станица за квалитетно снабдевање струјом, постављен канализациони колектор и изграђен први мали водовод.

На основу остварених услова, изграђен је и 1981 године отворен хотел КАРАВАН - данас хотел Гранд, који је сасвим изменио и унапредио квалитет дотадашње понуде. У то време су отвотена и одмаралишта Југобанка, ТЕ Морава, ЕД Краљево, реновирана је Олга Дедијер.
Септембра 1980 године после великих напора на планском покривању и инфраструктурном опремању Копаоника, општине Рашка и Брус и фирма 'Генералекспорт' из Београда основале су "Генекс Копаоник" као носиоца туристичке изградње на Копаонику.
Скупштина Србије 1981 године део Копаоника проглашава за Национални парк Копаоник.
Те исте године овој планини Међународна скијашка федерација додељује статус међународног скијашког центра. Марта 1984 год. на Копаонику је одржано такмичење за Европски куп у скијању, чиме је он промовисан у међународни зимски спортски центар.

 

 

web design SIKI © Copyright 2016. Туристичка организација општине Брус, сва права задржана